Уринарни и бубрежни поремећаји могу обухватити инфекцију, запаљење, опструкцију, болест каменца, дисфункцију бешике или хронични губитак бубрежне функције.
Овај преглед је организован као општа медицинска информативна страница, усредсређена на клиничку групу, репрезентативне болести и стандардне путеве процене и праћења.
Клинички преглед дефинише обим ове категорије и објашњава који органи, физиолошке функције и дијагностичка питања припадају у њу. Одељак је структуриран као општа медицинска референца, а не као индивидуални план неге.
Процена испитује уринарне симптоме, статус течности, крвни притисак, бол у слабинама, отоке, температуру, бубрежну функцију и присуство крви или протеина у урину. Дијагностичка процена може укључити преглед урина, уринокултуру, биохемију, ултразвук, снимање и нефролошки или уролошки преглед.
Уринарни и бубрежни поремећаји могу обухватити инфекцију, запаљење, опструкцију, болест каменца, дисфункцију бешике или хронични губитак бубрежне функције.
Болести наведене у наставку изабране су као репрезентативне дијагнозе у оквиру овог клиничког система. Оне не покривају свако могуће стање у категорији, али илуструју главне дијагностичке обрасце, групе симптома и питања праћења која обично обликују медицинску процену.
Бактеријска уринарна инфекција која изазива дизурију, ургенцију, учестало мокрење, супрапубични бол или температуру. Процена болести Инфекција уринарног тракта обично разматра уринарне симптоме, бубрежну функцију, статус течности, ризик од инфекције и снимање уринарног тракта. Праћење се усредсређује на очување бубрежне функције, ограничавање компликација и препознавање када је потребан уролошки или нефролошки преглед. У рутинској процени узимају се у обзир и ток симптома, функционални утицај, ризик од компликација и вероватноћа да ће временом бити потребна поновна испитивања.
Болест бубрежног или уринарног каменца која обично изазива колички бол у слабинама и хематурију. Процена болести Нефролитијаза обично разматра уринарне симптоме, бубрежну функцију, статус течности, ризик од инфекције и снимање уринарног тракта. Праћење се усредсређује на очување бубрежне функције, ограничавање компликација и препознавање када је потребан уролошки или нефролошки преглед. Дугорочна процена обично прати одговор на стандардно лечење, појаву нових упозоравајућих знакова и тренутак када постаје неопходно специјалистичко поновно оцењивање.
Трајни губитак структуре или функције бубрега са метаболичким и кардиоваскуларним последицама. Процена болести Хронична болест бубрега обично разматра уринарне симптоме, бубрежну функцију, статус течности, ризик од инфекције и снимање уринарног тракта. Праћење се усредсређује на очување бубрежне функције, ограничавање компликација и препознавање када је потребан уролошки или нефролошки преглед. У рутинској процени узимају се у обзир и ток симптома, функционални утицај, ризик од компликација и вероватноћа да ће временом бити потребна поновна испитивања.
Запаљенска болест гломерула која изазива хематурију, протеинурију, отоке, хипертензију или пад бубрежне функције. Процена болести Гломерулонефритис обично разматра уринарне симптоме, бубрежну функцију, статус течности, ризик од инфекције и снимање уринарног тракта. Праћење се усредсређује на очување бубрежне функције, ограничавање компликација и препознавање када је потребан уролошки или нефролошки преглед. Дугорочна процена обично прати одговор на стандардно лечење, појаву нових упозоравајућих знакова и тренутак када постаје неопходно специјалистичко поновно оцењивање.
Синдром бола у бешици са учесталим мокрењем, ургенцијом и хроничном карличном нелагодом. Процена болести Интерстицијумски циститис обично разматра уринарне симптоме, бубрежну функцију, статус течности, ризик од инфекције и снимање уринарног тракта. Праћење се усредсређује на очување бубрежне функције, ограничавање компликација и препознавање када је потребан уролошки или нефролошки преглед. У рутинској процени узимају се у обзир и ток симптома, функционални утицај, ризик од компликација и вероватноћа да ће временом бити потребна поновна испитивања.
Поремећај складиштења са ургенцијом, учесталим мокрењем, ноктуријом и понекад ургентном инконтиненцијом. Процена болести Прекомерно активна бешика обично разматра уринарне симптоме, бубрежну функцију, статус течности, ризик од инфекције и снимање уринарног тракта. Праћење се усредсређује на очување бубрежне функције, ограничавање компликација и препознавање када је потребан уролошки или нефролошки преглед. Дугорочна процена обично прати одговор на стандардно лечење, појаву нових упозоравајућих знакова и тренутак када постаје неопходно специјалистичко поновно оцењивање.
Невољно цурење урина узроковано стресним, ургентним, преливним или мешовитим механизмима. Процена болести Уринарна инконтиненција обично разматра уринарне симптоме, бубрежну функцију, статус течности, ризик од инфекције и снимање уринарног тракта. Праћење се усредсређује на очување бубрежне функције, ограничавање компликација и препознавање када је потребан уролошки или нефролошки преглед. У рутинској процени узимају се у обзир и ток симптома, функционални утицај, ризик од компликација и вероватноћа да ће временом бити потребна поновна испитивања.
Немалигно увећање простате које изазива оклевање, слаб млаз, ноктурију и непотпуно пражњење. Процена болести Бенигна хиперплазија простате обично разматра уринарне симптоме, бубрежну функцију, статус течности, ризик од инфекције и снимање уринарног тракта. Праћење се усредсређује на очување бубрежне функције, ограничавање компликација и препознавање када је потребан уролошки или нефролошки преглед. Дугорочна процена обично прати одговор на стандардно лечење, појаву нових упозоравајућих знакова и тренутак када постаје неопходно специјалистичко поновно оцењивање.
Презентација варира према стадијуму болести, трајању, оптерећењу коморбидитетима и захваћеном органском систему. Неке одлике су интермитентне и неспецифичне, док друге снажније указују на запаљење, структурно оштећење, ендокрини поремећај, неуроваскуларну промену или прогресивни губитак функције.
Ризик се ретко објашњава једним узроком. У пракси клиничари разматрају наследну склоност, старост, изложеност околини, имунску активност, метаболичко стање, историју лекова и истовремене болести када процењују зашто поремећај настаје, траје или постаје тежи.
Дијагностичка процена обично почиње анамнезом и прегледом, а затим се сужава ка лабораторијским анализама, снимању, ендоскопији, микробиологији, патологији или специјалистичким тестовима у зависности од сумње. Циљ је да се одреди тежина, искључе алтернативе и рано препознају компликације.
Стандардно лечење зависи од потврђене дијагнозе, оптерећења болешћу, темпа прогресије и равнотеже између потпорне, медицинске, процедуралне или хируршке неге. Дугорочни планови често комбинују контролу симптома, лечење које мења ток болести, превенцију, рехабилитацију и планирану поновну процену.
Лечење може обухватити антимикробну терапију, упутства о хидрацији, лечење каменца, контролу крвног притиска, тренинг бешике, рехабилитацију карличног дна, нефропротективну терапију и специјалистичко праћење.
Праћење се не ослања само на симптоме. Стални преглед често прати објективне маркере, функционалне промене, подношљивост терапије, образац рецидива и тренутак када постаје неопходно специјалистичко упућивање или хитна поновна процена.
Monitoring of urinary and renal disorders focuses on kidney function, recurrent infection, obstruction, and timely nephrology or urology referral.
Повезане категорије се повезују тамо где се симптоми, захваћеност органа или дијагностички путеви често преклапају. Ове унакрсне везе помажу посетиоцима да се крећу између суседних система без понављања истих профила болести у сваком одељку.
Списак извора упућује на широке јавне медицинске референце коришћене за опште описе болести и структуру на нивоу категорија. Намењен је подршци фактичкој доследности међу језицима, а не замени директне клиничке процене.
Ова категорија обухвата болести бубрега, бешике и уринарног тракта, укључујући инфекцију уринарног тракта, нефролитијазу (бубрежни каменци), хроничну болест бубрега, гломерулонефритис, интерстицијумски циститис, прекомерно активну бешику, уринарну инконтиненцију и бенигну хиперплазију простате.
Чести симптоми обухватају болно или учестало мокрење, ургенцију, крв у урину, бол у слабинама или доњем делу трбуха и промене у количини урина. Бубрежни каменци и инфекције често изазивају приметан бол.
Потражите хитну негу због крви у урину, температуре са болом у слабинама, немогућности мокрења или тешког бола који може указивати на бубрежни каменац. Температура са уринарним симптомима може указивати на озбиљну инфекцију и захтева хитну процену.